Најчешћа питања

Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostave pisanog rešenja, odnosno u roku koji je propisan posebnim zakonom i naveden u rešenju u delu – uputstvo o pravnom sredstvu.

Žalbom rešenje može da se pobija iz činjeničnih, procesnih i materijalno-pravnih (suštinskih) razloga, tj. zato što žalilac smatra da inspektor nije vodio postupak po zakonskim pravilima, da nisu dobro izvedeni dokazi, nisu pravilno, tačno i potpuno utvrđene činjenice, da je doneta nepravilna odluka, da je izveden pgrešan zakljuak, da nije dobro primenjeno pravo i dr. Dovoljno je da žalilac u žalbi izloži u kom je pogledu nezadovoljan rešenjem, ali žalbu ne mora posebno obrazložiti.

Žalba odlaže izvršenje rešenja. Međutim, kod hitnih mera to nije slučaj, a isto tako mnogi posebni zakoni (koji imaju prednost u primeni) propisuje da žalba ne odlaže rešenje inspektora, tako da u praksi žalbe ne odlažu izvršenje velikog (možemo reći i – većinskog) broja inspekcijskih rešenja.

Više o ovome:

• Zakon o inspekcijskom nadzoru

• Zakon o opštem upravnom postupku

• YouTube: Prava i obaveze privrednih subjekata u redovnom inspekcijskom nadzoru 

• Smernice o nadzoru i kontroli nad inspekcijskim nadzorom („Dokumenta sa 33. sednice Koordinacione komisije“) – 27.12.2019

Tada privrednik može da podnese pritužbu na rad inspektora. Pritužbom na rad se ne štite prva koja su već zaštićena u postupku inspekcijskog nadzora putem žalbe (npr. povreda pravila postupka, nepotpuno i pogrešno utvrđene činjenice, pogrešna primena materijalnog prava i dr. – videti: odgovor na prethodno pitanje) nego pravo nadzirnaog subjekta da inspektor prema njemu postupa profesionalno i etički ispravno. Tako, nadzirani subjekat može da se pritužuje na nekorektan odnos, povredu etičkih pravila, pravila ponašanja dobrog službenika, principa dobre uprave i dr.

Na pritužbu protiv inspektora dužan je da odgovori njegov neposredni rukovodilac, a i protiv tog odgovora može se podneti pritužba rukovodiocu, odnosno organu nadležnom za vršenje nadzora nad radom inspekcije.

Više o ovome:

• Zakon o inspekcijskom nadzoru

• Zakon o državnoj upravi

• Zakon o lokalnoj samoupravi

Ako inspektor u nadzoru otkrije prekršaj, u obavezi je da prekršajnom sudu podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka – kada je novčana kaza propisana u rasponu („od – do“), odnosno da izda prekršajni nalog, kada je novčana kazna propisana u fiksnom iznosu.

Ipak, Zakonom o inspekcijskom nadzoru propisano je kada inspektor za otkriveni prekršaj neće podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno neće izdati prekršajni nalog, a pod sledećim uslovima, koji je neophodno da svi budu ispunjeni:

• nadzirani subjekat je u ostavljenom roku postupio prema meri za otklanjanje nezakonitosti, koju je inspekor naložio na zapisnik;

• najviši iznos zaprećene kazne za prekršaj ne prelazi 200.000 dinara;

• nije propisana zaštitna mera;

• štetne posledice nisu nastupile, kao i kada su takve posledice nastupile, ali ih je nadzirani subjekat otklonio ili je štetu nadoknadio pre počinjanja postupka inspekcijskog nadzora, u toku nadzora pre izricanja mera na zapisnik ili u roku za postupanje po merama naloženim na zapisnik

• ne radi o ponovljenom prekršaju nadziranog subjekta, nego je prekršaj učinio prvo put;

• ne radi se o neregistrovanom subjektu.

Postoji još jedna situacija iz Zakona o inspelcijskom nadzoru kada inspektor za otkriveni prekršaj neće podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno neće izdati prekršajni nalog. To je onda ako nadzirani subjekat, pre pokretanja postupka inspekcijskog nadzora, odnosno obaveštavanja o predstojećem inspekcijskom nadzoru, samoinicijativno prijavi nezakonitost, a za nezakonitosti kod kojih je moguće otkloniti posledicu, pored samoprijave, i otkloni posledice povrede propisa, odnosno upotrebi sva sredstva koja su mu na raspolaganju da se te posledice otklone. I za ovu situaciju je potrebno da se ne radi o ponovljenom prekršaju nadziranog subjekta, nego da je prekršaj učinio prvo put, kao i da se ne radi o neregistrovanom subjektu.

Inspektor ne podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno ne izdaje prekršajni nalog u službeoj savetodavnoj poseti, kako je to objašnjeno u odgovoru na pitanje br. 2.

Više o ovome:

• Zakon o prekršajima

• Zakon o inspekcijskom nadzoru

I u inspekcijskom nadzoru, kao u oblasti saobraćaja, može da se zaključi sporazum o priznanju prekršaja, u skladu sa Zakonom o prekršajima. Ovaj sporazum može da se zaključi za prekršaje za koje se vodi prekršajni postupak po zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, a isključen je za prekršaje za koje se izdaje prekršajni nalog (propisana novčana kazna u fiksnom iznosu).

Nadzirani subjekat, koji je okrivljeni u prekršajnom postupku pred prekršajnim sudom po zahtevu koji je podneo inspektor može da podnese inspektoru predlog za zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja. Sporazum o priznanju prekršaja sadrži, pored ostalog, opis prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret, priznanje okrivljenog da je učinio taj prekršaj i sporazum o vrsti i visini kazne, odnosno o drugim prekršajnim sankcijama.

Da bi proizveo pravno dejstvo, neophodno je da sporazum o priznanju prekršaja, koji zaključe inspektor i okrivljeni, presudom usvoji prekršajni sud pred kojim se vodi postupak.

Više o ovome:

• YouTube: Vodič za primenu sporazuma o priznanju prekršaja

• Zakon o prekršajima

• Stručno-metodološka objašnjenja za primenu sporazuma o priznanju prekršaja iz oblasti inspekcijskog nadzora