Најчешћа питања

Inspektorat za rad (inspekcija rada), kao organ uprave u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, obavlja inspekcijske poslove i s njima povezane stručne poslove u oblasti inspekcijskog nadzora nad primenom zakona i drugih propisa kojima se uređuju radni odnosi i bezbednost i zdravlje na radu, a koji se odnose na: redovni, vanredni i kontrolni nadzor; uviđaj smrtnih, teških i kolektivnih povreda na radu; utvrđivanje ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, pre početka obavljanja delatnosti poslodavca, „rad na crno“, kao i druge poslove određene zakonom. Osnovni zakoni nad čijom primenom inspekcija rada vrši inspekcijski nadzor su Zakon o radu i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.

Prioritetno delovanje Inspektorata za rad usmereno je na smanjenje broja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom, kao i na suzbijanje rada na „crno”, i to kako vršenjem inspekcijskih nadzora po službenoj dužnosti (redovni, kontrolni, nadzori povodom povreda na radu) i po zahtevima stranaka, tako i preventivnim delovanjem. Inspektorat za rad posebnu pažnju posvećuje prevenciji u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i oblasti radnih odnosa, sa posebnim osvrtom na visokorizične delatnosti, kao što su građevinarstvo, industrija, poljoprivreda, kao i na rešavanje problematike vezane za kategorije posebno osetljivih grupa zaposlenih (trudnice i porodilje).

Tržišna inspekcija, koja je u sastavu Ministrstva trgovine, turizma i telekomunikacija, obavlja obavlja inspekcijske poslove i s njima povezane stručne poslove u oblasti inspekcijskog nadzora nad primenom zakona i drugih propisa kojima se uređuju: trgovina; elektronska trgovina; uslovi za obavljanje prometa robe i vršenje usluga; usaglašenost i bezbednost neprehrambenih proizvoda u proizvodnji i prometu; sprečavanje nelojalne konkurencije; zaštita potrošača; oglašavanje; proizvodnja i promet robe kojima se povređuju prava intelektualne svojine, odnosno proizvodnja i promet robe zaštićene autorskim ili srodnim pravom; sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma; promet biocida; promet hemikalija; fiskalne kase u delu kontrole rada ovlašćenih servisera, kontrola ambalaže i ambalažnog otpada; sprečavanje pojavnih oblika sive ekonomije u trgovini, elektronskoj trgovini i uslugama; kontrola uslova za prometovanje, prometa i monitoring derivata nafte i biogoriva. Osnovni zakoni nad čijom primenom tržišna inspekcija vrši inspekcijski nadzor su Zakon o trgovini i Zakon o zaštiti potrošača.

Sanitarna inspekcija, koja je u sastavu Ministarstva zdravlja, obavlja inspekcijske i sa njima povezane stručne poslove u oblasti inspekcijskog nadzora nad primenom zakona i drugih propisa kojima se uređuju: sanitarni i zdravstveni nadzor u oblasti zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, bezbednosti hrane, zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe u proizvodnji i prometu, javnog snabdevanja stanovništva higijenski ispravnom vodom za piće; kontrolu sanitarno-higijenskog stanja objekata pod sanitarnim nadzorom i sredstava javnog saobraćaja; sanitarni nadzor nad licima koja su zakonom stavljena pod zdravstveni nadzor, kao i nadzor nad postrojenjima, uređajima i opremom koja se koristi radi obavljanja delatnosti pod sanitarnim nadzorom; način organizovanja i sprovođenja programa za sticanje osnovnih znanja o higijeni hrane i ličnoj higijeni; utvrđivanje sanitarno-higijenskih i zdravstvenih uslova objekata pod sanitarnim nadzorom u postupcima izgradnje ili rekonstrukcije i redovnu kontrolu nad tim objektima, sanitarni nadzor na državnoj granici i u mestima carinjenja. Osnovni zakoni nad čijom primenom sanitarna inspekcija vrši inspekcijski nadzor su Zakon o sanitarnom nadzoru i Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Sve tri inspekcije primenjuju Zakon o inspekcijskom nadzoru, Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o prekršajima.

Više o ovome:

• YouTube: Inspektorat za rad

• YouTube: Nadzor i kontrola nad primenom izmena i dopuna Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti

• Zakon o trgovini

• Zakon o zaštiti potrošača

• Zakon o sanitarnom nadzoru

• Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti

Није потребно чувати сву документацију у папиру. Постоји разлика између:

- документације која је настала у папирном облику и за коју постоји обавеза чувања у одређеном року (евиденција запослених лица и евиденција о зарадама чува се трајно – може се водити и у електронском облику, ствар је избора послодавца);

и,

- документације која је настала у електронском облику и за коју не постоји обавеза њеног штампања и чувања у папирном облику (финансијски извештаји који су достављени надлежном регистру код Агенције за привредне регистре).

Да. Осим свих физичких погодности у погледу састављања, чувања и руковања електронском документацијом насупрот „папирологије“, овакво опредељење је подржано и пословном праксом и законским признавањем употребе електронских докумената у највећем броју привредних активности.

Електронски документ је изједначен са папирним на основу новог Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању. Њему се не могу оспорити пуноважност, ни доказна снага, само зато што је у електронском облику.

Само су неки правни послови, за које је посебним законом уређено да не могу бити у електронској форми или да се сачињавају у одговарајућем поступку пред јавним бележником, изузети од могућности закључења у форми електронског документа.

Da. Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene. Ovime je obuhvaćena i isprava ispostavljena, odnosno primljena telekomunikacionim putem, kao i isprava ispostavljena, odnosno primljena putem servisa za elektronsku razmenu podataka (Electronic data Interchange – EDI).

Za račun ili otpremnicu je dovoljno da sadrže identifikacionu oznaku (ime i prezime, odnosno šifru ili drugi tekstualni podatak) osobe koja potvrđuje računsku tačnost i verodostojnost isprave. Propisi o računovodstvu ne zahtevaju posebne uslove u pogledu forme dokumenta, dokle god ona sadrži sve relevantne podatke o poslovnoj promeni.