Калкулатор паушалног пореза
Latinica Ћирилица
Lat Ћир

Оснивање и регистрација ДОО - хронолошка презентација неопходних корака

  1. Почетна
  2. Водич за пословање
  3. Одлучио си се за форму оснивања – шта су
  4. Оснивање и регистрација ДОО - хронолошка

Последња измена: 20. јануар. 2025.

Водичи за пословање

Водич - фризерски салони и салони лепоте

 

Корак

Коментар

1.      

Припрема оснивачког акта ДОО-а

Да би се основало ДОО, неопходно је направити оснивачки акт. Ако ДОО има једног оснивача, оснивачки акт је конституисан у облику оснивачке одлуке, а ако ДОО има више оснивача, оснивачки акт се конституише у облику оснивачкег споразума. У оба случаја, оснивачки акт мора да садржи:

a) информације о члановима друштва;

b) пословно име и седиште друштва;

c) претежну делатност друштва;

d) укупан износ основног капитала друштва;

  • износ новчаног улога, односно новчану вредност и опис неновчаног улога сваког члана друштва;
  • време уплате, односно уношења улога у основни капитал друштва;

e) удео сваког члана друштва у укупном основном капиталу изражен у процентима; и

f) одређивање органа друштва и њихових надлежности (ипак, уколико оснивачки акт не садржи одредбе о надлежностима органа друштва, органи друштва ће имати надлежности предвиђене Законом о привредним друштвима).

2.      

Потписивање оснивачких аката и верификација потписа чланова ДОО

Ако ДОО оснива једно лице оно потписује оснивачки акт (у форми одлуке о оснивању), а уколико ДОО оснива више лица, сва лица потписују оснивачки акт (у форми уговора о оснивању). У сваком случају потписи чланова-оснивача оверавају се код јавног бележника. Ако међу оснивачима постоји правно лице (друго привредно друштво) у име и за рачун правног лица оснивачки акт потписује његов заступник.

3.      

Регистрација оснивања ДОО код Агенције за привредне регистре

Трећи корак је регистрација код Агенције за привредне регистре. Агенцији за привредне регистре потребно је поднети следећа документа: [1]ЛИНК

  • попуњен образац регистрационе пријаве који је јавно доступан на вебсајту Агенције за привредне регистре;
  • примерак потписаног и овереног оснивачког акта;
  • доказ о идентитету чланова, и то за домаће физичко лице предаје се фотокопија личне карте, а за странца фотокопија пасоша, односно личне карте Ако је издата странцу, односно за правно лице које није регистровано код Агенције за привредне регистре (страно правно лице) извод из матичног регистра;
  • доказ о уплати накнаде за оснивање у износу од доказ о уплати накнаде за оснивање у износу од 6.500 динара, односно у износу од 5.900 динара уколико је пријава за регистрацију електронска.

Додатно, уколико оснивачким актом није одређен директор ДОО, потребно је директора именовати посебном одлуком чланова и ту одлуку доставити Агенцији за привредне регистре уз документацију изнад. Такође, у случају да оснивачким актом није предвиђен каснији рок за уплату, односно унос основног капитала, потребно је Агенцији за привредне регистре доставити и потврду банке о уплати новчаног улога, односно споразум чланова о процени вредности неновчаног улога или процену вредности неновчаног улога.

Од 17. маја 2023. године могуће је искључиво електронско подношење документације за оснивање друштва са ограниченом одговорношћу, командитног друштва, ортачког и акционарског друштва. У случају да желиш да своје пословање организујеш у форми предузетника или у случају да подносиш регистрационе пријаве за промену или брисање већ регистрованог привредног субјекта, ниси у обавези да подносиш регистрациону пријаву електронски, већ можеш да бираш да ли ћеш да је поднесеш електронски или у папирној форми.

На следећем ЛИНКУ можеш да пронађеш детаљна упутства која ће ти олакшати електронско подношење регистрационе пријаве оснивања, а остављамо ти и ЛИНК ка кратком водичу у сликама са детаљним објашњењем.

[1] Сва страна документа (документи добијени из регистара ван Србије, корпоративне одлуке страних правних лица или документи који су углавном потписани у страној земљи) која се достављају Агенцији за привредне регистре потребно је оверити код нотара и/или легализовати. У зависности од земље порекла документа, легализација подразумева или: I) додатну оверу исправе од стране надлежних државних органа у земљи порекла документа; или II) овера документа са апостилом, ако је држава потписница Хашке конвенције о употреби апостила од 5. октобра 1961. године. Изузетно, легализација није потребна ако постоји билатерални споразум између Републике Србије и такве државе. Такође, сва документа на страном језику морају бити преведена на српски језик код овлашћеног судског тумача.

 
Назад
Прочитај више